Vezali smo želje u šarene krpice

VEZALI SMO ŽELJE U ŠARENE KRPICE

Vezali smo želje u šarene krpice

Svojim prstima prtljajući kako znamo.

 

Utapali  ih u dubine Plave

da se odmore tamo odakle su došle.

Spaljivali ih u vrućinu Crvene

da oku urokljivom samo tako uteknu.

 

Pretvarali smo želje u mrve duhana,

Samo malo da ih udaljimo od sebe.

Da ih ne udavimo skroz –

svojim strašnim strahovima.

 

Podavali  ih u očinsku Žutu koja miluje i štiti,

da se prisjete koliko su stvarno važne.

Sakrivali ih u stamenu Bijelu

da ih učini nevidljivima, na taj način slobodnima.

 …Zeleno… Zeleno…To majčinsko Zeleno…

Ali neka idu!

Konačno… pustili smo želje u Nebo,

Dali smo im da dišu –

Neka ih Vjetrovi pročiste.

Postale su lagane,

Sunčevim zracima prošarane. 

Otpustili smo želje – odvezali smo Sebe. 

Sada smo 

…Bijeli……Žuti……Crveni……Plavi……Zeleni… 

Sada smo šareni.

 

KRATKI ZAPIS O RUKAMA 

Dođe mi, da Obgrlim Planetu

Da mi ruke narastu toliko

Da je dvaput obgrlim

Da se raspe moja ljubav

Po njoj cijeloj

Da me upije Zemljica,

Majka naša

Pa da me stopalima miluju

Sva Braća moja i Sestre moje voljene

Koje mi se sada čine Tako daleko.

Još jednom hvala, volim Vas 

 Dubravka Tintor

Kategorija: Misli in izkušnje članov društva